Ako mozes

AKO

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobelova nagrada 1907.

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da verujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas, a da ti ne dosadi cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes,

ili ako si omrznut da ne mrzis,
A pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspjehom
i da smatras te dve varalice kao da su potpuno iste.

Ako mozes da podneses kada cujes
da su istinu, koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio ceo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaras,

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,

izgubis i opet pocnes iz pocetka
i nikad ne izustis rec o tom svom gubitku,

Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,

I tako izdrzis kada nema niceg u tebi
sam volje koja ti dovikuje: "istraj".

Ako mozes da razgovaras sa najnizim,
i da sacuvas svoje dostojanstvo,

ili da setas s kraljevimma,
a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude.

Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako te svi cene, ali ne suvise,

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut
Sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covek, sine moj!

IF

IF

Rudyard Kipling 1865-1936.
Nobel prize 1907. 

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;

If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don’t deal in lies,
Or being hated, don’t give way to hating,
And yet don’t look good, nor talk too wise.

If you can dream—and not make dreams your master;
If you can think—and not make thoughts your aim;
If you can meet with Triumph and Disaster
And treat those two imposters just the same;

If you can bear to hear the truth you’ve spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to, broken
And stoop and build’em up with worn-out tools:

If you can make one heap of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginnings
And never breath a word about your loos;
If you can force your heart and nerve and sinew

To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: “Hold on!”
If you can talk whit cowds and keep your virtue,

Or walk with Kings—nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you,
If all men count with you, but none too much;
If you can fill the unforgiving minute
With sixty second worth of distance run,

Yours is the Earth and everything that’s in it,
And—which is more—you’ll be a Man my son!

Mala škola za velike roditelje 9

MERCEDES MODEL u vaspitanju dece

Kada govorimo o odgovornom roditeljstvu pitanje da li postoji model po kome ćemo postati upešni roditelji nameće i pitanja roditeljske odgovornosti, ali i moći. Imajući u vidu da deca fizički, emotivno i materijalno zavise od svojih roditelja mi zapravo uviđamo da roditelji poseduju veliku moć.
Zato je pitanje dobrog modela vaspitanja zapravo pitanje raspodele te moći između pohvala, nagrada, kritika i kazni koje prate proces dečije socijalizacije i grade vaspitni stil roditelja. Model o kome je ovde reč upravo govori o tome koliko je važno deci postavljati zahteve, ali i znati ih pohvaliti i nagraditi kada na njih odgovore, odnosno kritikovati pa i kazniti kada taj odgovor izostane.

Mala škola za velike roditelje 8

VEŠTINA kritikovanja

Svako od nas često je u prilici da kritikuje, ili bude kritikovan. Iako svi imamo veliko u iskustvo u kritikovanju, nije nam prijatno ni da upućujemo, ni da primamo kritiku. Međutim, neprijatnost niti može, niti treba da se sasvim eliminiše zato što ona motiviše na promenu. Ponekad primetimo da smo kritiku uputili u pogrešno vreme ili na pogrešan način i da nismo rešili konflikt, ali češće ne shvatamo zašto naša kritika nema željeni efekat. Veliki broj ljudi teško podnosi kritiku jer ne razdvaja sebe kao osobu, od svog ponašanja. Oni kritiku doživljavaju kao odbacivanje, kao nedostatak ljubavi, što je mnogo teže od motivišuće neprijatnosti. Kako će neko podneti kritiku zavisi i od njega samog, ali i od osobe koja kritikuje. Ranije smo već govorili da kritika treba da bude upućena isključivo na ponašanje, a ne na biće. Ovo važi i kada je upućujemo deci, i kada je upućujemo odraslima.

Dakle, treba jasno odrediti deo ponašanja koje želimo da neko promeni, pri tom naglasiti „meni se to ponašanje ne sviđa", a ne „to što radiš je loše". 

Mala škola za velike roditelje 7

Pohvale i nagrade

Pohvale, nagrade, kritike i kazne sastavni su deo socijalizacije i vaspitanja dece.
Dok mi odrasli odlazimo na posao, kuvamo, staramo se o deci, kupujemo, naša deca rastu i vredno rade uporedo sa nama. Zato ih treba i hvaliti i nagrađivati, da bi uvideli da odrasli umeju da cene njihov trud, ali i da bi izgradili radne navike i samostalnost.
Umemo li u tome da nađemo pravu meru?!

Iskustva pokazuju da postoje dve krajnosti. Ili roditelji (pogrešno) veruju da pohvala kvari dete i da je u njegovom interesu da prećute svoje zadovoljstvo i odobravanje, ili (takođe pogrešno) veruju da je dete potrebno neprestano hvaliti i nagrađivati bez obzira na njegova postignuća.

Naći pravu meru znači poštovati princip realnosti i uvažiti detetov uzrast, sposobnosti, postignute rezultate kao i spremnost da odgovore na naše zahteve.
Iako nije uvek prijatno ispunjavati roditeljske zahteve to je put do sticanja radnih navika i samostalnosti dece.

Mala škola za velike roditelje 6

Ciljevi vaspitanja

Mladi ljudi kad dobiju dete nalaze se pred teškim zadatkom - kako biti dobar roditelj? U tom trenutku nemaju, ni iskustva, ni znanja o roditeljstvu. Svaki roditelj ima svoje iskustvo koje nosi iz svoje porodice, ali postavlja sebi pitanje: da li želim da budem onakav roditelj kakvi su bili moji tata i mama? Tada obično kažu: ne želim da ponovim njihove greške, ali ne znam kako to da izbegnem. Zapravo oni tada ne znaju šta su osobine dobrih roditelja, šta treba da bude cilj kojem teže. U školi za roditelje koju vodimo, na pitanje: "šta je po vama dobar roditelj, koje osobine treba da ima?", dobijamo veoma različite odgovore. Za neke ljude najvažnije osobine su strpljenje i tolerancija, za druge strogost i doslednost, za treće razumevanje i briga... Svi se slažu u jednom, a to je da mnogo vole svoju decu. Iz ovih odgovora se vidi da su različita uverenja koja nas usmeravaju u vaspitanju. Ta uverenja potiču iz naše unutrašnje logike, iz našeg sistema vrednosti.

Mala škola za velike roditelje 5

Pohvala i kritika

Deca u prvoj godini ne razlikuju sebe od majke. Tek oko osmog meseca počinju da shvataju da mama nije deo njih i da može da ode. To je trenutak kada se javlja strah od odvajanja i dete nastoji da skrene pažnju mami i da je zadrži uz sebe. Od toga kako se mama i tata odnose prema detetu, zavisi kakvu će dete sliku formirati o sebi. U ovom periodu formiraju se temelji ličnosti deteta. Ova izgradnja najintenzivnija je do pete godine i slika koju dete tada formira, prati ga kroz celi život. Ukoliko se roditelji odnose sa ljubavlju i pažnjom, dete će se osećati sigurno i prihvaćeno, u suprotnom, ako je zanemareno, biće nesigurno i bez samopouzdanja. Ljubavi i pažnje nikad nije previše, zato što se dete ne razmazi ukoliko mu se pruža mnogo pažnje, već ukoliko mu se ne postave granice.