Kako se postaje gej?

xxxxxxxxxxxxxxxxxx

  ...Kao najvažnija poruka ističe se da homoseksualnost nije bolost, već stvar seksualne orjentacije, pa i da je svaka pretpostavka o lečenju homoseksualaca strogo kažnjiva. Danas ni jedan psihijatar, psiholog ili terapeut nema pravo da leči homoseksualca niti da bilo kako utiče na njegovo opredeljenje!
       Međutim, u Srbiji već godinu dana postoji Centar za lečenje homoseksualizma. Centar, koji nije priznat od Ministarstva zdravlja, vodi geolog i publicista Miroljub Petrović, koji nije lekar i koji je u javnosti poznat po svojim antidarvinističkim stavovima o evoluciji.
       Naime, do 1973. godine homoseksualizam se tretirao kao bolest, sve dok Američka psihijatrijska asocijacija (APA) nije proglasila homoseksualnost za opštu psihijatrijsku normalnost, kao i legitimno mentalno stanje i ponašanje.
       Njihov argument je glasio: „Homoseksualnost je po sebi jedan od oblika seksualnog ponašanja, koje, zajedno sa drugim oblicima seksualnog ponašanja, koja ne spadaju u psihijatrijske poremećaje, ne treba ni da bude na listi psihijatrijskih poremećaja jer:
       1) ne izaziva uvek subjektivno osećanje uznemirenja i jada;
       2) nije uvek u vezi sa nekim opštim oštećenjem socijalne efikasnosti i funkcionisanja“.

Srbija između vere u Boga i nepoverenja u državu

U pet bivših socijalističkih zemalja sprovedeno istraživanje na temu vrednosnih stavova mladih

Glavni rezultati govore da srpska omladina pokazuje značajnu okrenutost ka religiji i veliku dozu razočaranosti u ukopno stanje u zemlji što pokazuje njihovo izrazito nepoverenje prema ključnim državnim institucijama. Ono što takođe može da se primeti je manja spremnost za planiranje vlastitog života i religioznost u odnosu na budućnost, navela je prof. Jasmina Petrović

Od 20. do 27. septembra 2010. godine u hotelu Dom u Beogradu održan je naučni skup pod nazivom "Vrednosne orijentacije mladih". Učestvovali su predstavnici istraživačkog projekta iz pet zemalja u kojima je ovo istraživanje sprovedeno – Srbija, Rusija, Kina, Češka i Kazahstan.

Cilj istraživanja je uporedna analiza vrednosnih stavova mladih iz zemalja u tranziciji, odnosno sličnosti i razlike uticaja globalizma na ove zemlje.

U istraživanju su učestvovali studenti glavnih gradova i provincije.

Koliko je poznato, upitnik je merio različiti faktore - od odnosa prema državi, politici, religiji, patriotizmu, braku, porodici, do profesionalne orijentacije i slobodnog vremena. 

Gej brakovi protiv mame i tate

Savet Evrope zabranjuje "seksističke izraze", kao što su otac i majka

Inicijativa za ovu ideju stigla je od Doris Štump, poslanika socijalista u švajcarskom parlamentu, koja je zatražila da se žene više ne predstavljaju kao "pasivna, manje vredna bića, kao majke i seksualni objekti

Mama i tata, kako to seksi(stički) zvuči!

Savet Evrope ovog leta preporučuje vlastima 47 zemalja članica da u svojim uredima i dokumentima više ne koriste "seksistički jezik" i da time doprinesu ravnopravnosti žena i muškaraca?!

U ovim napomenama, između ostalog, se navodi da bi izrazi "majka" i "otac" trebalo da budu zamenjeni rečima "roditelj" ili još bolje "jedan od roditelja”.

INCEST najdrastičnija forma sloma granice u porodici

U našem društvu, zbog brojnih problema u protekle dve decenije, porodica se nalazi u mnogim psihološkim, socijalnim i egzistencijalnim problemima. Danas svakodnevno nailazimo na mnogobrojne poremećaje, koji se dešavaju u kontekstu porodice, poput nasilja, zlostavljanja, bolesti zavisnsti, raznih psihosomatskih oboljenja... Povodom događaja kojima su mediji prebukirani, a koji govore o slučajevima silovanja i porodičnog nasilja, dr Nevena Čalovska-Hercog, porodični psihijatar i osnivač Asocijacije sistemskih terapeuta u Srbiji, govori za "Svedok". Dr Čalovska-Hercog priča o porodičnoj terapiji, kao prevenciji i načinu lečenja poremećaja odnosa i komunikacije u porodici; tema našeg razgovora su, izmedu ostalog, bile i najčešće krize u savremenim porodicama, kao rezultat ozbiljnog poremećaja u društvenom sistemu.

On line diplomci

Svakodnevno na internetu možemo videti naslove kao što su – "online degree", "get your university diploma now", "online colleges"... i razne druge slične sadržine, koje nam nude mnogobrojni američki i evropski univerziteti.

Ovaj vid obrazovanja je uveliko zastupljen u svetu, i postojao je još pre uvođenja kompjutera i interneta u škole. Tradicionalni koncept nastave kod nas još uvek ima dominantnu ulogu, što ima svojih prednosti, ali i nedostataka. U nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji, čiji je osnovni cilj brža integracija obrazovanja u savremeni evropski obrazovni prostor, navodi se i učenje na daljinu kao jedan od modela nastave.

Naše školstvo u svojoj svakodnevnoj organizaciji nastave nije uzelo u obzir zaposlene mlade ljude koji žele da studiraju. Ovakve primere možemo pronaći jedino kada su u pitanju postdiplomske studije. 

Kako prepoznati pedofila?

Dete retko laže kada je reč o traumama, ali često zbog nekog razloga i ne sme da kaže. Naročito kada su ovakvi slučajevi u pitanju, u najvećem broju slučajeva, deca ćute, što pedofili vrlo dobro znaju i vešto koriste. Jedan od razloga je i osećaj krivice. Iz tog razloga sa ovom decom treba biti vrlo pažljiv i posmatrati neverbalne znakove koje šalje


U Srbiji se poslednjih dana sve češće otkrivaju slučajevi seksualnog maltertiranja ili zlostavljanja dece

Kako prepoznati pedofila?

Pedofilski skandali u Katoličkoj crkvi, koji su, jednog momenta, čak ugrozili i položaj Pape Benedikta XVI, tresli Sjedinjene države, Nemačku, Irsku...ispostavilo se, nažalost, nisu strani ni u Srbiji...

Nenadano, k'o najezda skakavaca, niotkuda, brojni slučajevi preplavili su Srbiju, a ispostavilo se da su pedofili, "obični ljudi", naše komšije, zapravo ljudi za koje. do juče, niko ne bi rekao da su to - što jesu.

Pedofili!

Okolina pobedila genetiku

Majčina briga markira do 900 gena, u kom će se pravcu jedan organizam razvijati. Ako razmislimo da jedan genom ima 25 000 gena, u nekoj računici svaki dvadeseti gen je markiran pod uticajem nege u ranom periodu razvoja.

U našem narodu poznata je poslovica "Geni su čudo" ili, "Iver ne pada daleko od klade". Ranije se, čak, izuzetno vodilo računa prilikom venčavanja mladih "iz koje je familije", da li je u porodici postojala neka bolest koja može da bude nasledna...

Znači, interesovanje za nasleđe oduvek je postojalo, i ogroman značaj se (pri)davao genima. Novim otkrićima u nauci, da je moguće naslećivanje osobina koje se ne nalaze u genima, tj. da okolina utiče na biologiju, dolazimo do potpuno novih saznanja koje daju drugačiji ugao posmatranja vaspitanja, ali i psihoterapijske intervencije.

Lečenje depresije

Lečenje depresije

Kao najvažniji faktor opstanka i zaštite smatra se motiv i želja za životom, radom i uspehom. Čovek koji ima želje, mašta o budućosti, motivisan je ka samoaktuelizaciji mnogo lakše prebrodi stanja slična depresiji, čak i pre nego što dođe do hroničnog oboljenja.

„Dilema" u ovom broju navodi neke od korisnih terapija lečenja depresija, koje svaka osoba može da primeni, sa ili bez upotrebe lekova. Ovo su takođe i korisni preventivni saveti, koji se preporučuju svim ljudima radi očuvanja psihičkog i fizičkog zdravlja.

Svetska ekonomska kriza, veliki broj otkaza, nestabilna politička scena sa još nestabilnojom budućnošću, česte saobraćajne nesreće, novonastali "virusi", neizvesnost... samo su jos neki elementi koji dodatno pogaršavaju psihičko stanje ljudi u ovim tmurnim vremenima. Pored ovih faktora tu je i sezonska zimska depresija, koju uzrokuje smanjena količina dnevnog svetla. Naročito je izražena u najmračnijim mesecima godine.

Priznali mi to ili ne depresija je u velikom porastu. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije predviđaju da će 2020. godine, depresija i bolesti prouzrokovane njome, zauzeti drugo mesto po važnosti, odmah iza srčanih oboljenja.

Stvaraoci...

"Šta da se radi", pitao se, svojevremeno slavni ruski pisac Nikolaj Černiševski?
Da li je pronašao odgovor?
Verovatno ni da, ni ne! Jer, da je kristalno da, isto pitanje, danas, ne bismo postavljali ni - mi.
Šta da se radi - sada, kada je kriza još uvek u velikom zaletu, privreda propada, nezaposlenost sve veća, a politička scena Srbije ne nudi rešenja...?
Većina mladih ljudi dala je odgovor: želi što pre da ode iz zemlje.

Reality Srbija

Ceo prethodni mesec mart, bio je obeležen tragičnim ubistvom i samoubistvom Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode.
To je i bio povod da "Dilema" istražuje dve značajne teme koje okupiraju javnost. Jedna, misterija i prokletstvo reality programa, a druga ljubomora, koja je, reklo bi se, jedan od uzroka ovog tragičnog događaja.

Martovske ide

Da li ubistvo Gaja Julija Cezara 14. marta 44. godine pre nove ere, ima veze sa Srbima i Srbijom, i Cezarove martovske ide, ali nekako taj mesec, čini se ima neko sudbonosno značenje za nas.
Setimo se, recimo, 27. marta 1941. kada smo odabrali rat, a ne pakt, kada smo izabrali "bolje grob, nego rob", ili iz bliže istorije, 9. marta 1991., kada se Srbija raspodelila na dva dela i kada je Vuk Drašković, sa balkona Narodnog pozorišta, nemajući gde, suočen s činjenicom da će stotinak ljudi koji su demokratiju tražili na ulici biti jednostavno - pregaženo, komandovao - juriš !

Trenutak ispovesti...

Početak uskršnjeg posta...

Iako smo navikli na srpske deobe i podele, u društvu i državi, mnogi su se, čini se, šokirali događanjima u manastiru Gračanica, dakle i u crkvi.

Najveća srpska dilema, da li mogu da se Srbi slože, pretvorila se i u dilemu da li može da se SPC ne "glože". Dakle, ne samo da smo postali prepoznatljivi po modelu "Srbin na Srbina", već od nedelje i "monah na monaha"... 

Februarska dilema

U najkraćem mesecu u godini, u februaru, velika dilema!

Proslavljamo 14. februar?

Ili, ne!?

Da li je, u ovom brzom vremenu, potrebno imati bar jedan dan, kada bi se ljudi vratili sebi, podsetili na bliskost, razumevanje, ljubav? Ili taj dan bi trebalo da taje cele godine?

Lud i zbunjen...

Stara enigma, a nova dilema: ko je lud, a ko zbunjen?

Stigao je "beli šengen", a u najaviji je "crna sudbina"!

Tokom novogodišnjo-božićnih praznika, većina ljudi sumira rezultate predhodne godine, i pravi planove za tekuću.

Rezultati predhodne, čak i pored odmrzavanja SSP, predaje kandidature za članstvo u EU, putovanja u inostranstvo bez čekanja u kilometarskim redovima pred stranim ambasasdama, trećeg rebalansa budžeta, nažalost ne obećavaju ništa dobro.

Srbija, iako naviknuta na krize, suočiće se početkom narednog meseca sa "gašenjem" 7.200 firmi!

Šokantno?

Tih 7.200 firmi je u blokadi već neverovatnih 1.100 dana, ili pune tri godine. Mnoge od tih firmi odavno ne predaju završni račun, ali prema spiskovima Zajednice zapošljavanja, u tim firmama radi oko 30.000 ljudi!

Jasno je da ti "zaposleni" ne primaju plate, nemaju markice, topli obrok da ne pominjemo, ali ni zdravstveno, penziono i socijalno osiguranje!

Kako je to, uopšte moguće. Ko je ovde lud, a ko zbunjen?

Dakle ne baš lep i obećavajući početak nove radne godine... Osim ako ne gledate programe Javnog servisa Srbije.

Pored ovih, aktuelnih, sumornih dešavanja, izdvajamo najveći svetski događaj koji je obeležio 2009. godinu.

Svinjski grip AH1N1, koji još uvek hara kako kod nas tako i u svetu, ali više u medijima, nego u stvarnosti.

Oko vakcine protiv tog gripa, digla se velika prašina i vodi polemika u celom svetu. U ovom broju možete da pročitate reakciju Evropskog parlamenta, koji pokreće istragu o ulozi Svetske zdravstvene organizacije, farmaceutskih kuća i brojnih naučnika u širenju panike i svaranju pandemijskog skandala!

Svetska zdravstvena organizacija, očekivano, odbacila je optužbe da je preterivala u izveštajima o širenju virusa gripa A H1N1 i da je bila pod uticajem farmaceutske industrije.

Kod nas, već izvesno vreme traje vakcinacija, odziv nije baš preteran, ali naše vlasti odlučile su da već od ove nedelje počne vakcinacija đaka po školama?

Ne baš na silu, ali... Potrebna je saglasnost roditelja!?

Šta nam ukazuju statistički podaci?

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" saopšteno je da je za mesec dana u Srbiji protiv novog virusa gripa vakcinisano 132.904 osoba. Zaključno sa 17. januarom ove godine, ukupno 75 osoba preminulo je, navodno, od A H1N1.

Šta da kažemo, na kraju?

Čestitamo farmaceutskim kućama i drugim umešanim organizacijama, koje su, možda i jedine, uspele da zarade za vreme ove krize...

A ostali?

Jedan od naših TV voditelja, podseća nas na reči pokojnog premijera - "Treba da sredimo prvo svoje mikro svetove, kako bi dobili jedan sređeni makro svet..."

Izgleda da, mi u Srbiji, imamo naviše muke u sređivanju onoga što je naše.

Počevši od svojih života, preko svoje zemlje...

Novogodišnje izdanje

Novogodišnja atmosfera specifična je po novim željama i planovima za sledeću, ali i analizi prethodne godine.

Kad god stigne Nova godina, većina nas, ponada se - boljoj od prethodne. Svi mi, obliveni smo lepim željama, preciznije, maštarijama, šta bi moglo lepo da nam se desi... Svi, tada postanemo mali, željno očekujući Deda mraza, da nam, na sankama, ili noći, ispod novogodišnje jelke stavi paketić... Oni, realniji, znaju da je Deda mraz višemilenijumska lagarija i, pored skupine želja, prvo pogledaju u svoj novčanik, pa se okrenu kratkotrajnom maštanju i susretom sa stvarnošću...

Tužna sreća

Sredina decembra rezervisana je za slavlje jedne od najvećih srpskih slava svetog Nikole i pripreme za novogodišnje i božićne praznike. Ove godine za taj dan postoji još jedan razlog za slavlje, čuveni beli šengen koji je poslednjih dana u centru pažnje javnosti... Vest koju su, ipak, svi iščekivali, dovela je do različitih reakcija ljudi. Neki su srećni i razmišljaju u koju će prvu zemlju da zakorače 19. decembra, drugi su pak tužni zato što, i pored toga što im viza više ne treba, ne mogu da proslave njeno ukidnje, na način na koji bi želeli. Ovakvo stanje okarakterisano je kao "tužna sreća"...

Budimo ljudi

"Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što se očekuje od nas, jeste da - budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima. Da nas, kao ljude, prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici."

Reči su patrijarha srpskog gospodina Pavla, čija je smrt potresla veliki broj građana naše zemlje.

Najbolje je biti zdrav...

Nalet novog virusa H1N1, koji hara svetom, opet je podelio planetu. Jedni, najavljuju apokalipsu i N1H1 porede sa španskom groznicom, dok drugi smatraju da se radi o gripu, koji nije ni više, ali ni manje opasan od običnog gripa. Uz tu stručnu raspravu, vodi se i pravi rat ZA i PROTIV vakcine.

Manje ljudi, više zavisnika

U ponedeljak 26. oktobra počela je još jedna, u nizu, kampanja u borbi protiv narkomanije pod sloganom "Tvoje ne menja sve".

Ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, na konferenciji za novinare, izjavio je da bi smanjenju broja mladih, koji počinju da koriste droge doprineli restriktivniji zakoni, smanjenje dostupnosti svih psihoaktivnih supstanci i povećanje cena legalnih droga.
Sa druge strane, u nekim medijima se govori o legailzaciji marihuane.

Protiv nasilja, ili za mir?

Mesec koji je za nama obležila je, nažalost, vest o smrti mladog francuskog navijača Brisa Tatona.
Vlasti u Srbiji, oštro su osudili ovaj čin. Kao reakcija, na ulicama Beograda skupilo se nekoliko hiljada ljudi pod parolom "stop nasilju", "borba protiv nasilja", "šetnja protiv nasilja"... Na jednom od najposećenijih internet sajtova, čuvenom facebook-u, tih dana su se pojavile brojne grupe pod nazivima - borba protiv naselja, stop nasilju, podržimo šetnju protiv nasilja, Bris Taton we are sorry, zaustavimo nasilje, sprečimo nasilje, nećemo nasilje...
Komentari su od strašno, sramota, stidimo se, huligani, "sramota me je što sam Srbin!", do onih druge vrste - "da li bi neko zapalio sveću, da je poginuo neki Srbin?"
Dakle, ono oko čega se javnost najviše vrtela, bila je reč, nasilje, nasilje i nasilje...