Mala škola za velike roditelje 9

MERCEDES MODEL u vaspitanju dece

Kada govorimo o odgovornom roditeljstvu pitanje da li postoji model po kome ćemo postati upešni roditelji nameće i pitanja roditeljske odgovornosti, ali i moći. Imajući u vidu da deca fizički, emotivno i materijalno zavise od svojih roditelja mi zapravo uviđamo da roditelji poseduju veliku moć.
Zato je pitanje dobrog modela vaspitanja zapravo pitanje raspodele te moći između pohvala, nagrada, kritika i kazni koje prate proces dečije socijalizacije i grade vaspitni stil roditelja. Model o kome je ovde reč upravo govori o tome koliko je važno deci postavljati zahteve, ali i znati ih pohvaliti i nagraditi kada na njih odgovore, odnosno kritikovati pa i kazniti kada taj odgovor izostane.

Mala škola za velike roditelje 8

VEŠTINA kritikovanja

Svako od nas često je u prilici da kritikuje, ili bude kritikovan. Iako svi imamo veliko u iskustvo u kritikovanju, nije nam prijatno ni da upućujemo, ni da primamo kritiku. Međutim, neprijatnost niti može, niti treba da se sasvim eliminiše zato što ona motiviše na promenu. Ponekad primetimo da smo kritiku uputili u pogrešno vreme ili na pogrešan način i da nismo rešili konflikt, ali češće ne shvatamo zašto naša kritika nema željeni efekat. Veliki broj ljudi teško podnosi kritiku jer ne razdvaja sebe kao osobu, od svog ponašanja. Oni kritiku doživljavaju kao odbacivanje, kao nedostatak ljubavi, što je mnogo teže od motivišuće neprijatnosti. Kako će neko podneti kritiku zavisi i od njega samog, ali i od osobe koja kritikuje. Ranije smo već govorili da kritika treba da bude upućena isključivo na ponašanje, a ne na biće. Ovo važi i kada je upućujemo deci, i kada je upućujemo odraslima.

Dakle, treba jasno odrediti deo ponašanja koje želimo da neko promeni, pri tom naglasiti „meni se to ponašanje ne sviđa", a ne „to što radiš je loše". 

Mala škola za velike roditelje 7

Pohvale i nagrade

Pohvale, nagrade, kritike i kazne sastavni su deo socijalizacije i vaspitanja dece.
Dok mi odrasli odlazimo na posao, kuvamo, staramo se o deci, kupujemo, naša deca rastu i vredno rade uporedo sa nama. Zato ih treba i hvaliti i nagrađivati, da bi uvideli da odrasli umeju da cene njihov trud, ali i da bi izgradili radne navike i samostalnost.
Umemo li u tome da nađemo pravu meru?!

Iskustva pokazuju da postoje dve krajnosti. Ili roditelji (pogrešno) veruju da pohvala kvari dete i da je u njegovom interesu da prećute svoje zadovoljstvo i odobravanje, ili (takođe pogrešno) veruju da je dete potrebno neprestano hvaliti i nagrađivati bez obzira na njegova postignuća.

Naći pravu meru znači poštovati princip realnosti i uvažiti detetov uzrast, sposobnosti, postignute rezultate kao i spremnost da odgovore na naše zahteve.
Iako nije uvek prijatno ispunjavati roditeljske zahteve to je put do sticanja radnih navika i samostalnosti dece.

Mala škola za velike roditelje 6

Ciljevi vaspitanja

Mladi ljudi kad dobiju dete nalaze se pred teškim zadatkom - kako biti dobar roditelj? U tom trenutku nemaju, ni iskustva, ni znanja o roditeljstvu. Svaki roditelj ima svoje iskustvo koje nosi iz svoje porodice, ali postavlja sebi pitanje: da li želim da budem onakav roditelj kakvi su bili moji tata i mama? Tada obično kažu: ne želim da ponovim njihove greške, ali ne znam kako to da izbegnem. Zapravo oni tada ne znaju šta su osobine dobrih roditelja, šta treba da bude cilj kojem teže. U školi za roditelje koju vodimo, na pitanje: "šta je po vama dobar roditelj, koje osobine treba da ima?", dobijamo veoma različite odgovore. Za neke ljude najvažnije osobine su strpljenje i tolerancija, za druge strogost i doslednost, za treće razumevanje i briga... Svi se slažu u jednom, a to je da mnogo vole svoju decu. Iz ovih odgovora se vidi da su različita uverenja koja nas usmeravaju u vaspitanju. Ta uverenja potiču iz naše unutrašnje logike, iz našeg sistema vrednosti.

Mala škola za velike roditelje 5

Pohvala i kritika

Deca u prvoj godini ne razlikuju sebe od majke. Tek oko osmog meseca počinju da shvataju da mama nije deo njih i da može da ode. To je trenutak kada se javlja strah od odvajanja i dete nastoji da skrene pažnju mami i da je zadrži uz sebe. Od toga kako se mama i tata odnose prema detetu, zavisi kakvu će dete sliku formirati o sebi. U ovom periodu formiraju se temelji ličnosti deteta. Ova izgradnja najintenzivnija je do pete godine i slika koju dete tada formira, prati ga kroz celi život. Ukoliko se roditelji odnose sa ljubavlju i pažnjom, dete će se osećati sigurno i prihvaćeno, u suprotnom, ako je zanemareno, biće nesigurno i bez samopouzdanja. Ljubavi i pažnje nikad nije previše, zato što se dete ne razmazi ukoliko mu se pruža mnogo pažnje, već ukoliko mu se ne postave granice.

Mala škola za velike roditelje 4

Saradnja sa decom

Saradnju podrazumevamo u brojnim relacijama, samo je u odnosu sa decom često i nepravedno zapostavljamo...
Uopštavanje „Treba biti dobar..." ne govori detetu šta vi od njega očekujete. Ali, „Molim te da odmah sedneš i budeš miran pet minuta, dok ja..." je vrlo jasna poruka...
Vrlo česta roditeljska greška u komunikaciji sa decom je upućivanje poruka koje su odraz nejasnih očekivanja. Umesto da im saopšte jasan zahtev ("...budi tačan i vrati se kući do 19h..."), roditelji govore uopšteno, očekujući da dete samo zaključi šta se od njega traži i pri tome prave dvostruku grešku:
dete ima prostora da izvuče iz konteksta zaključak koji njemu više odgovara - ("Pa rekao si da ne dođem kasno, tek je 20h...")
dete prestaje da sluša, jer mu je opširnost dosadna, smatra da se roditelj ponavlja, drži mu predavanja i sl.

Mala škola za velike roditelje 3

Drama druge godine

U prvoj godini života beba ne može da preživi sama, jer nije u stanju da zadovolji ni jednu svoju potrebu. Neophodni su joj roditelji... Ukoliko se iz bilo kog razloga beba oseća neprijatno, ona zaplače, i roditelji se pobrinu da sve opet bude u redu, odnosno, zadovolje potrebu koja se pojavila, i beba je opet zadovoljna. Ukoliko su roditelji brižni i posvećeni detetu u tom periodu, i ukoliko mu na vreme i na adekvatan način zadovolje potrebe, dete će se osećati sigurno i prihvaćeno na ovom svetu. Ovaj period je upravo vreme kad se postavlja kamen temeljac samopouzdanja i samostalnosti odrasle osobe. No, dok dete ne postane samostalna osoba, koja ima samopouzdanja i samopoštovanja, proći će dug put.