U pet bivših socijalističkih zemalja sprovedeno istraživanje na temu vrednosnih stavova mladih
Glavni rezultati govore da srpska omladina pokazuje značajnu okrenutost ka religiji i veliku dozu razočaranosti u ukopno stanje u zemlji što pokazuje njihovo izrazito nepoverenje prema ključnim državnim institucijama. Ono što takođe može da se primeti je manja spremnost za planiranje vlastitog života i religioznost u odnosu na budućnost, navela je prof. Jasmina Petrović
Od 20. do 27. septembra 2010. godine u hotelu Dom u Beogradu održan je naučni skup pod nazivom "Vrednosne orijentacije mladih". Učestvovali su predstavnici istraživačkog projekta iz pet zemalja u kojima je ovo istraživanje sprovedeno – Srbija, Rusija, Kina, Češka i Kazahstan.
Cilj istraživanja je uporedna analiza vrednosnih stavova mladih iz zemalja u tranziciji, odnosno sličnosti i razlike uticaja globalizma na ove zemlje.
U istraživanju su učestvovali studenti glavnih gradova i provincije.
Koliko je poznato, upitnik je merio različiti faktore - od odnosa prema državi, politici, religiji, patriotizmu, braku, porodici, do profesionalne orijentacije i slobodnog vremena.
Naši sagovornici, koji su ujedno i osmislili ovaj projekat, dr. Zinaida Golenkova, zamenik direktora instituta za sociologiju ruske akademije nauka, dr. Žana Puznova, glavni metodičar i dr. Nikolaj Petrovič Nabut, šef katedre za sociologiju na Univerzitetu Družbi narodov, praveći ovaj upitnik pošli su od činjenice da bi omladina u ovim zemljama trebalo da ima više sličnosti nego razlika na upitniku, zbog dugogodišnje izloženosti socijalizmu i tranzicije u društvu.
Iako je pretpostavka da će biti više sličnosti pojavile su se neke razlike, izjavila je Žana Puzanova glavni metodolog istraživanja.
Češka je, na primer, više orijentisana prema zapadnim i materijalnim vrednostima, a srpska omladina više na istok.
Ruska omladina je dosta pragmatičnija, zavisno od toga šta im je u kom trenutku važnije, da budu orijentisani ka istoku ili zapadu. Ako su više okrenuti profesionalnoj karijeri onda su više orijentisani ka zapadnim vrednosti, dok okrenutost religioznosti pokazuju orijentaciju ka istoku.
Dr Danilo Ž. Marković, koji je takođe učestvovao u ovom naučnom skupu, objasnio je značaj ovog projekta:
- Državni Univerzitet Družbi Narodov, imao je ugovor zaključen sa Kinom i Kazahstanom koji je nekada bio u sastavu Sovjetskog saveza, da se istraže vrednosni stavovi studentske omladine, budući da u savremenom svetu postoji kriza vrednosti, ali ta kriza vrednosti ima različita ispoljavanja u svakoj od tih zemalja. Neka su sličnija, druga nisu.
Sličnost između Kine i Rusije je ta što pripadaju evroazijskoj kulturi. Tu se pojavljuje Kazahstan koji je do juče bio u sastavu Sovjetskog Saveza, odnosno bio je blizak Rusima, a sada je više nezavisan i pokušava da ima neki svoj identitet.
Čehoslovačka je bila evropska zemlja, pa je bila socijalistička, a sada je idealno kapitalistička. Srbija je ostatak od Jugoslavije.
Nosioci istraživanja u Češkoj i Kazahstanu je akademija nauka, a kod nas je srpska akademija obrazovanja koja je imala saradnju sa katedrama za sociologiju na niškom Univerzitetu i u Kosovskoj Mitrovici, ali je istraživanje obavljeno i u Beogradu.
- Mi smo ovde modifikovali upitnik pa smo imali i odnos prema aktuelnoj vlasti, prema nekim funkcionerima, partijama... i taj deo može samo da posluži za nas, ne može da se uporedi, objašnjava prof. dr Danilo Ž. Marković.
Istraživanja se sada sređuju i biće objavljena na jeziku svake od zemalja učesnika?
- Znači, mi ćemo da objavimo ono što smo pronašli na srpskom, ali i šta su ruski, češki, kazahstanski, kineski rezultati istraživanja. Dogovorili smo se da napravimo jednu publikaciju sa devet autora koja će biti štampana na engleskom, da bi upoznali svet sa tom situacijom – objasnio je dr Danilo Ž. Marković.
Iako će konačni rezultati uporedne analize biti poznati tek početkom naredne godine, svaka zemlja predstavila je preliminarne rezultate vrednosne orijentacije mladih na svom području.
Vrednosne stavove studenata Univerziteta u Beogradu predstavila je prof. dr Jasmina Petrović sa Univerziteta u Nišu i Kosovskoj Mitrovici.
Glavni rezultati govore da srpska omladina pokazuje značajnu okrenutost ka religiji i veliku dozu razočaranosti u ukopno stanje u zemlji što pokazuje njihovo izrazito nepoverenje prema ključnim državnim institucijama. Ono što takođe može da se primeti je manja spremnost za planiranje vlastitog života i religioznost u odnosu na budućnost – navela je prof. Jasmina Petrović.
Prof. Dr Zinaida Golenkova zamenik direktora instituta za sociologiju ruske akademije nauka, smatra da je odnos prema religiji dosta veći kod srpske omladine nego kod ruske. Bilo je vremena kada u Rusiji niko nije verovao, sada je situacija drugačija, povećao se nivo religioznosti, ali ne kao u Srbiji.
- Ono što se primećuje kao promena kod nas je odnos prema profesionalnoj orijentaciji. Pre deset godina više je bilo ekonomista, pravnika, sociologa...a sada zbog pojave novih zanimanja, mladi se više opredeljuju da budu bankari, menadžeri i bogati biznismeni – navela je prof. Dr Zinaida Golenkova.
Nasuprot ruske omladine, kod studenata beogradskog Univerziteta pokazuje se manju spremnost za planiranje vlastitog života i za nadolazeća vremena, kao i religiozno gledanje budućnosti – navela prof. dr Jasmina Petrović.
Bivši ministar prosvete dr Danilo Ž. Marković smatra da je u Rusiji patriotizam u većoj meri razvijen i nema odbojnog stava prema aktuelnoj vlasti, ali čaki i ako ima, on je u odnosu na naš minimalan. Značajan je porast religioznosti, u odnosu na vreme komunizma, mada je i komunizam bio jedna vrsta vere.
Ovi rezultati pokazuju da je tranzicija u ovim zemljama ipak dala različite rezultate.
U kom pravcu se kreće Srbija, sociolozima još uvek nije jasno, mada se jasno ukazuje na ukopnu neizvesnost u našoj zemlji, što rezultira nepoverenjem u aktuelnu vlast, što se ne poklapa sa drugim zemljama istočnog bloka u kojima je ovo istraživanje sprovedeno.
Iako ćemo celokupne uporedne rezultate dobiti tek u januaru 2011. godine ovo je jasan pokazatelj aktuelnim vlastima na rezultate pogrešne politike i odnosa prema budućnosti svog stanovništva.
Нема коментара:
Постави коментар