Ceo prethodni mesec mart, bio je obeležen tragičnim ubistvom i samoubistvom Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode.
To je i bio povod da "Dilema" istražuje dve značajne teme koje okupiraju javnost. Jedna, misterija i prokletstvo reality programa, a druga ljubomora, koja je, reklo bi se, jedan od uzroka ovog tragičnog događaja.
Skoro sam čula jednu utopijsku rečenicu koja je glasila: da nema dilera, ne bi bilo ni narkomana, pa se ni bi pričalo o drogiranju na "Farmi"; da nema nelegalnog posedovanja oružja, Filip ne bi imao sa čime da ubije Kseniju. I sebe.
Ili, da nema tih reality programa, ljudi ih i ne bi gledali. Verovatno bi gledali nešto drugo...
Znači, odgovornost se ipak prebacuje na one koji kreiraju tv programe..., ali ni mi nismo nevini!?
Ali, može i ovako: da nema narkomana, ne bi bilo dilera, da nije bilo patologije u odnosiima Filip ne bi ubio Kseniju, da publika ne gleda "Velikog brata" i "Farmu", oni bi se verovatno već "ugasili"...
Dakle, odgovornost, ipak, može da bude i u nama.
Danas, međutim, od kako su uvedeni piplmetri, televizijama je jedino važno kako će da sakupe što više rejting poena, kako bi skuplje prodali reklame.
O tome koja je uloga medija u kreiranju svesti jedne nacije, više se ne vodi se računa. Tako se kod nas potenciraju programi, ali i tekstovi u štampanim medijima, koji promovišu nasilje, drogu, prostituciju, voajerizam, površnost, srozavanje ljudskih vrednosti radi novca... Kreira se jedna prazna, besmislena i materijalistička kultura, sa kojom je lako manipulisati. I, sve u cilju rejting poena...
A narod? Narodu treba jeftina zabava i beg od relnosti, ali, čini se, i razmišljanja.
To je još jedan od razloga zašto pojedini mediji koji ne zastupaju takav stav, jer ne žele da podilazi masovnoj histeriji - polako, ali sigurno, propadaju.
Za one koji ne pristaju na ovakvu formu pisanja i prikazivanja programa kažu lakonski "nisu adaptirani", što bi značilo i da nisu dovoljno inteligentni da vide šta narod traži.
Pitanje je, međutim, da li narod to zaista i traži, ili mu je nametnuto, ili se nameće?
Verovatno, i jedno i drugo. A to što se nameće, mora se radi novca, jer intelektualno zahtevni programi i istraživački novinski tekstovi zahtevaju više uloženog novca, a manji rezultat...
Opet dolazimo do zaključka da osiromašenje u društvu nije dovelo samo do ekonomskog i privrednog sloma, već i do sloma morala i sistema vrednosti.
Ali, i to je način preživljavanja...
Pošto nam april mesec daje više sunca i lepog vremena, koje smo jedva dočekali posle duge zime, nadam se da ćemo više vremena provoditi na svežem vazduhu i živeti svoje živote, nego uz TV ekrene da se zabavljamo uz tuđe.
Ovo je i mesec Vaskrsenja Hristovog, pa redakcija "Dileme" koristi priliku da svim svojim čitaocima poželi srećne uskršnje praznike.
Hristos voskrese!
Нема коментара:
Постави коментар