Kao najvažniji faktor opstanka i zaštite smatra se motiv i želja za životom, radom i uspehom. Čovek koji ima želje, mašta o budućosti, motivisan je ka samoaktuelizaciji mnogo lakše prebrodi stanja slična depresiji, čak i pre nego što dođe do hroničnog oboljenja.
„Dilema" u ovom broju navodi neke od korisnih terapija lečenja depresija, koje svaka osoba može da primeni, sa ili bez upotrebe lekova. Ovo su takođe i korisni preventivni saveti, koji se preporučuju svim ljudima radi očuvanja psihičkog i fizičkog zdravlja.
Svetska ekonomska kriza, veliki broj otkaza, nestabilna politička scena sa još nestabilnojom budućnošću, česte saobraćajne nesreće, novonastali "virusi", neizvesnost... samo su jos neki elementi koji dodatno pogaršavaju psihičko stanje ljudi u ovim tmurnim vremenima. Pored ovih faktora tu je i sezonska zimska depresija, koju uzrokuje smanjena količina dnevnog svetla. Naročito je izražena u najmračnijim mesecima godine.
Priznali mi to ili ne depresija je u velikom porastu. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije predviđaju da će 2020. godine, depresija i bolesti prouzrokovane njome, zauzeti drugo mesto po važnosti, odmah iza srčanih oboljenja.
Depresija postoji koliko i čovek. Najčešći simptomi su tužno raspoloženje, nemogućnost uživanja, osećaj da ništa ne može da vas razveseli, gubitak energije i interesovanja, brzo umaranje, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i obaveza, poremećaj koncentracije, povlačenje od prijatelja, strah od budućnosti i obaveza, poremećaj apetita i spavanja, osećaj manje vrednosti, samooptuživanje i gubitak samopouzdanja, plačljivost, neodlučnost, osećaj krivice...
Jedan od najtežih, ali i najopasnijih simptoma je sklonost samoubistvu. Depresivne osobe vrlo često gube volju za takvim „tužnim i mučnim" životom, pa po svetskim podacima oko 20 odsto oduzme sebi život, a još toliko pokuša.
Kako se zaštititi od depresije?
Psiholozi i psihijatri smatraju da je ključ dobrog psihičkog zdravlja u stabilnoj porodici. Kod nas, je između ostalog, na povećan broj obolelih od depresije uticao povećan broj razvoda brakova, rasturanja porodica, povećano nasilje u porodici... ali i sve manje višegeneracijskih porodica. Uz sve svoje nedostatke, velike porodice ulivaju osećaj sigurnosti i emocionalne povezanosti članova.
Zatim, na drugom mestu je i bliskost i povezanost sa prijateljima.
I kao najvažniji faktor opstanka i zaštite smatra se motiv i želja za životom, radom i uspehom. Čovek koji ima želje, mašta o budućosti, motivisan je ka samoaktuelizaciji mnogo lakše prebrodi stanja slična depresiji, čak i pre nego što dođe do hroničnog oboljenja.
„Dilema" u ovom broju navodi neke od korisnih terapija lečenja depresija, koje svaka osoba može da primeni, sa ili bez upotrebe lekova. Ovo su takođe i korisni preventivni saveti, koji se preporučuju svim ljudima radi očuvanja psihičkog i fizičkog zdravlja.
Fizička aktivnost
Nije samo važna kod lečenja depresivnog raspoloženja, vež i smanjuje mogućnost nastanka simptoma depresije. Naučnici su potvrdili kako fizička aktivnost utiče na raspoloženje, i da može da pomogne u lečenju ljudi koji pate od depresije. Vežbanje, posebno na otvorenom, poboljšava mentalno zdravlje, smanjuje osećaj depresivnosti, povećava samopouzdanje dajući osećaj postignuća.
Psičhika aktivnost
Važno je baviti se aktivnostima koje zaokupljaju mozak. Može se raditi o šahu, igranju karata, čitanju, učenju, ali i najobičnijem rešavanju ukrštenih reči.
Dobar san
San je vrlo važan kako za fizičko, tako i za psihičko zdravlje, zato je neophodno imati redovan san.
Ekoterapija
Potrebno je što više da se boravi u prirodi ili na otvorenom, a ukoliko to nije moguće osvetlite i redovno provetravajte svoje prostorije.
Ekoterapija, alternativna metoda za liječenje depresije koju sve češće savetuju i zapadni lekari zapravo je hodanje ili rad u prirodi. Pacijentima se pripisuje svakodnevno hodanje parkom ili rad u poljoprivredi. Nakon šetnje kroz veći park 71 odsto osoba je izjavilo kako se oseća manje depresivno, a 90 odsto njih je primijetilo kako imaju i veće samopouzdanje.
Nakon šetnje gradom ili shopping centrom samo se 45 odsto ljudi osećalo manje depresivno, a čak 22 odsto izjavilo je kako im se depresija povećala. Oko 50 odsto na taj način je povećalo samopouzdanje, dok je 44 odsto osetilo pad samopouzdanja, što se nije desilo ni jednoj osobi koja je boravila u prirodi.
Vera
Odlazak u crkvu, razgovor sa sveštenikom, čitanje Svetog pisma ili drugi oblik praktikovanja vere dosta pomaže kod potištenosti.
Selfhelp literatura
Dobro je čitati knjige koje će vam pomoći izgraditi samopouzdanje, hrabrost, pronaći smisao u životu i sl.
Terapija smehom
Naučno je dokazano da smeh ima više funkcija u organizmu, a jedna od njih je oslobađanje „hormona sreće", koji ima veliku ulogu u suzbijanju depresije. Smeh takođe pokreće sve mišiće u organizmu, pa je i višestruko koristan.
Druženje
U ovim zimskim danaima, kada su sunčevi zraci koji donose dobro raspoloženje u deficicitu, najbolji način da što bolje provedete svoje vreme jeste društvo dragih ljudi. Takođe je korisno spojiti fizičku aktivnost u druženje.
Aromaterapija
Lečenje mirisom ima svoje korene u mnogim drevnim načinima lečenja. To je zapravo umeće isceljivanja uz pomoć eteričnih ulja aromatičnih biljaka i drveća. Poznato je da nas neki mirisi razdražuju, a neki smiruju. Za prostore gde se okuplja puno ljudi najbolja ulja su mandarine, cimeta, crvene pomorandže...
Terapija bojama
Boje imaju mnogoo veću ulogu u našem životu, nego što se to čini na prvi pogled. Boje su sredstvo komunikacije od reklamnog plakata, ambalaže proizvoda, garderobe, do same prirode. Važne su i u unutrašnjam prostorijama. Uticaj boje na naše raspoloženje, naučno je dokazan.
Crvena boja daje snagu i vitalnost, narandžasta i žuta podstiču kreativnost, deluju na volju za životom, otvorenost, komunikativnost, samopouzdanje. U svetu se obično primenjuje kromoterapija, tj. svakodnevno izlaganje pacijenta određenim bojama pod kromoterapijskom lampom. Ali, pozitivan učinak boja može da se primenjuje svakodnevno, tako što ćemo sebe i svoj prostor obojiti jarkim živim bojama.
Terapija plesom
Pokazalo se da tokom plesa telesni doživljaju deluju jače od reči, strah nestaje, samopouzdanje raste, budi se hrabrost... Sve je više dokaza da ples blagotvorno deluje ne samo na psihu, već i na celokupno zdravlje. Italijanski naučnici pokazali su da je ples za oporavak srčenih bolesnika isto tako delotvoran kao i vožnja biciklom. Trbušni ples, koji je poslednjih godina postao popularan na našim područjima, olakšava PMS, menstrualne bolove. Ples generalno razvija samopouzdanje, zadovoljstvo sobom i bolju percepciju vlastitog tela.
Muzikoterapija
Muzikoterapija se definiše kao medicinsko - psihološki način lečenja. Primenjuje se dvojako aktivnim pevanjem i sviranjem, i pasivnim slušanjem. Posebno uspeha ima u lečenju duševnih oboljenja zato što deluje na vegetativni nervni sistem, krvni pritisak, napetost... Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu i time direktno utiče na kognitivne, emocionalne i telesne funkcije...
Ishrana
Iako su dnevni stres i napetost neizbežni, anksioznost možemo da ublažimo pravilnom prehranom: smanjite unos kofeina, smanjite konzumiranje alkohola, jedite složene ugljikohidrate, uzmajte multivitamin, pijte dovoljno vode, koristite biljne preparate.
Ljubica Rašković
Нема коментара:
Постави коментар