Svakodnevno na internetu možemo videti naslove kao što su – "online degree", "get your university diploma now", "online colleges"... i razne druge slične sadržine, koje nam nude mnogobrojni američki i evropski univerziteti.
Ovaj vid obrazovanja je uveliko zastupljen u svetu, i postojao je još pre uvođenja kompjutera i interneta u škole. Tradicionalni koncept nastave kod nas još uvek ima dominantnu ulogu, što ima svojih prednosti, ali i nedostataka. U nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji, čiji je osnovni cilj brža integracija obrazovanja u savremeni evropski obrazovni prostor, navodi se i učenje na daljinu kao jedan od modela nastave.
Naše školstvo u svojoj svakodnevnoj organizaciji nastave nije uzelo u obzir zaposlene mlade ljude koji žele da studiraju. Ovakve primere možemo pronaći jedino kada su u pitanju postdiplomske studije.
Veliki broj konvencija, inicijativa i strategija, izvedenih ili promovisanih, unutar Evropske Unije govori o tome da su najveća očekivanja od obrazovanja upravo u domenu potrebe neprekidnog učenja tokom života.
Uviđajući značaj stalnog učenja, Evropska Unija je na zasedanju u Lisabonu 2000. godine donela Memorandum o doživotnom učenju, koji potvrđuje da je Evropa ušla u "vreme znanja" i da doživotno učenje mora postati vodeće načelo celokupne organizacije obrazovanja i sticanja znanja i glavni način za razvoj građanstva, društvene povezanosti i zapošljavanja. Takođe se nameće potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode nezavisno od lokacije i vremena.
Na našim prostorima, još uvek se pojam obrazovanja najčešće vezuje za pojam tradicionalne nastave, gde studenti pasivno prate izlaganje profesora.
Naglim razvojem informatičke tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim područjima ljudske delatnosti, obrazovanje izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nezavisna od vremena i prostora.
o PREDNOSTI UČENJA NA DALJINU
Učenje na daljinu u odnosu na klasični "tradicionalni" pristup učenju pokazuje sledeće prednosti:
o omogućuje stalno učenje i profesionalno usavršavanje;
o učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude različite institucije ili nastavnici;
o vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele;
o mesto učenja može da se odabere – zavisi od medija koji se koristi za distribuisanje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće, u parku...);
o učestvovanje u najkvalitetnijim programima – učenik može da pohađa, barem neke, kurseve koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka;
o odabiranje svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: "klasični" pisani materijal uz vođenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije...);
o praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrži nivo "pismenosti za 21. vek";
o Samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika, koji samostalno traže izvore informacija.
Ovaj model učenja posebno je pogodan za studente zato što nudi mogućnost odabira škole i programa van mesta prebivališta, a to doprinosi da troškovi studiranja budi minimalni (nema plaćanja stanarine...). Takođe, studentima se daje sloboda u organizaciji svojih obaveza, kao i mogućnost uporednog studiranja i rada.
o NEDOSTACI, IMA I NJIH
Kao i svaki sistem učenja, i ovaj, naravno, ima svoje nadostatke u odnosu na tradicionalan način rada.
Jedan od nedostataka za profesore jeste da ova vrsta podučavanja zahteva više rada. Potrebno je dosta vremena da se kurs pripremi, kao i da se savlada korišćenje tehnologija i softvera. Profesori moraju na jedan novi način da osmisle sadržaj predavanja iz učionice radi njihovog prezentovanja na internetu. Zadaci moraju da se organizuju unutar nove strukture. Predavanje preko interneta zahteva i veći nivo interakcije i razmene mišljenja i informacija sa studentima.
Drugi nedostatak jeste gubitak direktnog kontakta sa ljudima. U on-line komunikaciji može doći do nerazumevanja i konfuzije. On-line komunikacija najbolje funkcioniše između osoba koje su već imale direktan kontakt, što im omogućava da steknu međusobno poverenje. Da bi se započeo neki on-line kurs, za profesora je najbolje da se barem jednom sastane sa studentima, a isto važi i za same studente.
Treći nedostatak jeste to što tehničke potrebe često znaju da prouzrokuju nervozu i stresne situacije (npr. često prekidanje veze i zastarelost programa...).
Četvrti nedostatak jeste to da učenje na daljinu remeti naše tradicionalne načine predavanja (npr: predavanje u učionicama, usmene ispite, studentske diskusije...).
Pored svih prednosti ovog modela učenja, nedostatak predavanja i živog kontakata nastavnika sa učenicima, može da bude velika mana, naročito na školskom uzrastu, kada je kod dece još prisutno učenje po modelu. Taj ljudski faktor ne bi trebao da se izgubi, jer kao što nam je poznato svi najpriznatiji svetski univerziteti, poznati su upravo zbog profesora koji na njima rade. Oni ne prenose samo informacije koje mogu da se pročitaju u knjigama, već i iskustva i veštine, i tako predstavljaju i model ponašanja koji je izuzetno bitan u građenju buduće profesije.
Učenje na daljinu i e-learning
Inernet - sluga ili gospodar
Za učenje na daljinu koriste se još i nazivi - dopisno obrazovanje, teledidaktika, Distance Education; on-line courses; on-line teaching; web-based courses; web learning.
Izraslo je iz dopisnih škola i u suštini se zasniva na materijalima i knjigama koji se šalju putem pošte ili e-maila i polaganju ispita preko interneta. Američka asocijacija za učenje na daljinu definiše pojam učenja na daljinu kao "dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu".
E-learning - čini svaki obrazovni program koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije kako bi unapredio nastavni proces. U pitanju su, dakle, različiti delovi obazovnog procesa, različite nastavne metode i mediji koji se u njih uključuju. Omogućava korisniku da pohađa neki od ponuđenih edukativnih kurseva koji se mogu pronaći na sajtovima obrazovnih institucija. E- learning podrazumeva postojanje predavanja i vežbi na internetu, CD ili DVD mediju, konsultacije sa predavačima putem interneta, protok elektronske pošte među učesnicima, postojanje foruma, testiranje na internetu, video konferencije i sl.
"Open universitiy"
Prvi u Južnoj Africi
Jedan od najstarijih univerziteta koji je ponudio ovakav metod učenja, je univerzitet u Južnoj Africi još 1946. godine, a najveći se nalazi u Velikoj Britaniji - "Open univesity". Danas postoji mnogo sličnih institucija u svetu, pod imenom "Open University", koji nude razne kurseve i kvalifikacione programe kroz učenje na daljinu.
U XX veku radio, televizija i internet najviše se koriste prilikom ovog načina učenja.
Open University - institucija visokog obrazovanja i Velikoj Britaniji, koja koristi metode učenja na daljinu. Osnovan je u Milton Kenizu u Engleskoj 1969. godine i u njemu je zabeležen najveći broj studenata u celoj Velikoj Britaniji. Za njegovo stvaranje zalagao se tadašnji britanski premijer Harold Vilson, budući da se ova metoda pokazala korisnom u Americi i Sovjetskom savezu. Na ovom univerzitetu mogu da se izučavaju umetnost, matematika, kompjuteri, tehnologija, društvene i humanističke nauke.... i steknu, pored osnovnih, i magistarske i doktorske diplome. Većina studenata je između 25 i 45 godina.
"Schools of the Air"
I radio u službi nauke
Jedni od prvih primera ovakvih škola možemo sresti u Australiji pod nazivom Schools of the Air.
Schools of the Air predstavljao je servis učenja na daljinu u Australiji, namenjen deci koja žive u udaljenim oblastima. Ove škole se tako zovu zato što koriste specijalnu radio opremu, kako bi se prenosile lekcije deci. Mnoge ove škole koriste i kompjutere i fax kao dodatnu opremu. Cilj ovih škola je da smanje osećaj izolovanosti dece, tako što će obezbediti stalni kontakt sa nastavnicima. Prva ovakva škola osnovana je 1951. godine u Alias Springsu - Severna teritorija. Danas ima dosta ovakvih škola u celoj zemlji, koje prenose lekcije deci od 5 do 13 godina.
Deca obično slušaju lekcije pola sata dnevno, a neko od članova porodice, ili sam nastavnik koji ih povremeno obilazi, radi sa njima tokom dana. Deca se takođe povremeno okupljaju tokom školske godine kako bi se razvijala socijalizacija.
Programi mogu da variraju od škole do škole, ali je način učenja na daljinu u celoj Australiji isti. Deca uče preko radia, mejla, telefona i kompjutera. Skorijih godina internet je omogućio bolju komunikaciju dece i nastavnika.
Izjava on-line studenta
I posao i diploma
Mnogi zaposle ljudi u Srbiji, pomoću programa "učenje na daljinu" uspeli su da završe mnoge svetske univerzitete, bez promene meste boravka i prekida posla. Tridesetogodišnji A.P. iz Beograda podelio je sa čitaocima "Dileme", svoje iskustvo.
Budući da sam zaposlen još od srednje škole, a želeo sam da imam fakultet, počeo sam da se raspitujem o mogućnostima "učenja na daljinu". Proučio sam sve programe ovog tipa u Srbiji, i pošto nisam bio zadovoljan organizacijom usluge, prijatelj me je uputio na jedan američki univerzitet, koji je baš te godine nudio promotivni program, po znatno nižim cenama.
Uključio sam se u taj program i završio fakultet čak i pre predviđenog roka. Svakodnevno sam komunicirao sa profesorima, dobijao materijale za učenje i polagao ispite, onog momenta kad spremim. Često me prijatelji pitaju da li može da se prepisuje na ispitima, ali budući da me profesori gledaju kamerom, i da imam vrlo mali vremenski rok da odgovorim na svako pitanje, to nije bilo moguće.
Kada sam završio sve ispite, dobio sam diplomu na kućnu adresu. To je regularna diploma univerziteta, kao da sam tamo studirao. Ovaj način studija mi je omogućio da istovremeno radim i završim fakultet, bez odlaska u SAD, prekida posla.
Нема коментара:
Постави коментар