Budimo ljudi

"Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što se očekuje od nas, jeste da - budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima. Da nas, kao ljude, prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici."

Reči su patrijarha srpskog gospodina Pavla, čija je smrt potresla veliki broj građana naše zemlje.

Iza sebe je ostavio svoje pouke i dela, ali i Jevanđelsko učenje, koje je samo primenjivao, i ličnim primerom prenosio. Njegove pouke - "Budimo ljudi", i "ljubav je najveća vrlina", pamtiće generacije. Ali, zašto je još ovo važno?

U ovom broju "Dileme" objavljujemo otkrića, koja nam daju naučnu podlogu za ono što su intuitivno i ranije znali i teolozi i psiholozi, ali nisu imali naučni dokaz.

Osobine koje stičemo i gajimo tokom života, takođe se nasleđuju.

Nasleđivanje, pojedinih, za života stečenih, osobina ličnosti i karaktera, koji nisu uslovljeni genetikom, daje veru i nadu, da je moguće stvarati društvo, koje će, u jednom idealnom obliku, biti društvo koje neguje određeni sistem vrednosti, otporno je na stres i iskušenja iz spoljašnje sredine.

Ovi podaci, da se pojedine osobine i obrasci ponašanja, prenose sa generacije na generaciju, donekle su bila poznata u humanističkim naukama. To dokazuju mnoga istraživanja kao npr. da veliki procenat alkoholičara, ili narkomana, imaju člana porodice sa sindromom neke zavisnosti. U psihologiji se ova pojava tumačila kao "porodični obrazac" ili "učenje po modelu". Na osnovu ovih podataka, osnovna poruka roditeljima bila je - "budite primer svojoj deci".

Međutim, posle novih istraživanja, koje je prof. dr Dragan Švrakić, psihijatar i profesor na Washington University, prvi put izneo u Beogradu, za sve ono što smo donekle, intuitvno znali, i tumačili kao uticaj sredine, dobijamo i biološku potvrdu.

Stečene osobine, mogu da postanu nasledne!

Ovo otkriće, ne samo da daje novi vetar u jedra psihoterapiji, kao intervenciji okoline, već i (budućim) roditeljima, prosvetnim radnicima, crkvi, ali i celokupnom državnom sistemu koje utiče na vaspitanje novih generacija.

"Ono što sejemo, to ćemo i da žanjemo"... nije samo narodna izreka, već sada i naučno dokazana teorija, koja pred nas postavlja veliku odgovornost. Prema sebi, svojoj deci, a samim tim i čitavom društvu koje će iza nas ostati.

Zato, u ovim danima dok još uvek traje žalost za patrijarhom Pavlom, podsetimo se njegovih reči - "Ono što zavisi od nas, jeste da budemo ljudi, uvek i svuda..."