Vlasti u Srbiji, oštro su osudili ovaj čin. Kao reakcija, na ulicama Beograda skupilo se nekoliko hiljada ljudi pod parolom "stop nasilju", "borba protiv nasilja", "šetnja protiv nasilja"... Na jednom od najposećenijih internet sajtova, čuvenom facebook-u, tih dana su se pojavile brojne grupe pod nazivima - borba protiv naselja, stop nasilju, podržimo šetnju protiv nasilja, Bris Taton we are sorry, zaustavimo nasilje, sprečimo nasilje, nećemo nasilje...
Komentari su od strašno, sramota, stidimo se, huligani, "sramota me je što sam Srbin!", do onih druge vrste - "da li bi neko zapalio sveću, da je poginuo neki Srbin?"
Dakle, ono oko čega se javnost najviše vrtela, bila je reč, nasilje, nasilje i nasilje...
I kao rekacija? Borba sa vetrenjačama?
Što se više borimo protiv nasilja, to više imamo nasilja na ulicama, u porodicama, školama... Za vikend je pretučen i maneken Vukota Brajović, zatim ubistvo u Šabcu, zapravo nastavak krvave serije bez kraja...
Umesto što se borimo protiv nasilja, zašto ne bismo bili, recimo, za MIR, PRIJATELJSTVO, LJUBAV...?
Zašto nije organizovan skup, koji će kao motiv da ima odrednice pozitivnih vrednosti u ljudima?
I naravno, da isto tako bude medijski propraćen? Efekat bi, verovatno, bio veći, a rizik manji...
Primer za to je, nedavno organizovana "Porodična šetnja", nedelju dana pre zakazane "Parade ponosa".
Prvi put u poslenjih nekoliko godina, Srbi su, na miran način, pokazali šta žele, i kakve vrednosti žele da propagiraju mladim generacijama.
A efekti? Medijski minimalni, ali "Parada ponosa", nije održana.
Navodno zbog bezbednosnih razloga... Međutim, da je jedini cilj bila samo borba protiv "gej parade", bez ikakvih naznaka i političkih konotacija - ili ono što u stvari želimo, ova parada bi se održala, i opet bi, po ko zna koji put u istoriji, Srbi bili huligani i nasilnici... Zato medijska halabuka kako je "država poklekla", "izgubila", ustuknala, je samo bes onih kojima i nije bio cilj da se pokaže raznolikost i šarolikost čoveka, već ekces, pa ako je potrebno i krv...
Ne kažem, naravno, da ovakve činove treba (o)pravdati, već treba razumeti uzroke agresivnog ponašanja kod mladih, i menjati ga na vreme, što je i tema ovog broja. I, naravno, napraviti sistemsko rešenje koje bi propagiralo pozitivne vrednosti.
Međutim i dalje, novine najviše pišu o ubistvima, samoubistvima, tučama, agresivnosti...
Na TV ekranima i dalje se propagira krv, nasilje, nepravda, beda... A kao jedina razbibriga od mračnih tema, izmišljen je reality show u kojima dominira voaerizam, primitivizam, ogovaranje, smeštanja, i propagiranje prolaznih vrednosti, i kiča...
Na promiciji lista "Dilema", naš saradnik Aleksandra Janković, našalila se na ovu temu rekavši: "još samo fali da se u nekom reality show, prikaže pravo ubistvo, uživo, kako bi se podigla gledanost te TV stanice".
Pozvaću se na reči oca Tadeja:
"Kakve su ti misli, takav ti je život!"
U ovoj jednostavnoj rečenici, skupljena je sva mudrost vekova.
Dakle, dok god se budemo borili protiv nečega - nasilja, droge, kriminala, gej parada... toga će biti sve više.
Zato budimo pozitivni. U toj "borbi protiv", često zaboravljamo, šta u stvari, želimo da bude...
Нема коментара:
Постави коментар