Nemoj i neću...
Od treće godine deca uočavaju razlike među polovima, “zaljubljuju” se u roditelja suprotnog pola i idealno, pronalaze kompromisno rešenje, odlučuju da budu kao mama (devojčice) odnosno kao tata (dečaci).
I to je najpresudniji momenat u stvaranju dečije individualnosti.
Roditelj suprotnog pola je, dakle, dužan da osujeti posesivnost deteta, i da mu jasno stavi do znanja, da ima svog partnera, koji mu je jako važan, ne dovodeći u pitanje ljubav prema detetu.
Treba reći: “Sad moram da popričam sa mamom/tatom, a posle ću se poigrati sa tobom”.
Zašto?
Zato što na taj način omogućavate detetu da se identifikuje sa roditeljem istog pola, a dugoročno utičete i na njegov karakter, i spremnost da nađe kompromis između svojih i tuđih želja.
Primetićete, na ovom uzrastu, da dete ume da oseti odgovornost, krivicu, da deli sa drugima, da grdi druge, ali i da brine o drugima.
Naučilo je da traži, ali i da daje!
Vaše dete uči abecedu emocionalne pismenosti!
Treba li napomenuti koliko je ovo važno? To je osnov svih veza koje će kasnije imati u životu!
Takođe, vaš zadatak je i poštovanje individualnog tempa razvoja!
Stalno poređenje vašeg deteta sa „naučnim tekstovima“, ili njegovim vršnjacima, koji već mogu ovo ili ono, napraviće od vas takmičarskog roditelja, a vaše dete verovatno će postati nesigurno i nesrećno.
Razlike u polovima
Treba obratiti pažnju i na bitne razlike u razvoju dečaka i devojčica, koje kao roditelji trebamo da uvažavamo i poštujemo, da bismo izbegli zamke muško/ženskog šovinizma – što je primetno za uzrast od 6 - 12 godine, iako se one ispoljavaju mnogo ranije.
Dečaci brže rastu, snažniji su, vole više prostora i više manipulišu predmetima. Desna strana mozga im je razvijenija i više ih uznemirava odvajanje.
Devojčice imaju bolji socijalni kontakt, više reaguju na lica i imaju bolje razvijeno čulo dodira. Mozak im se brže razvija i stvara se više veza između leve i desne strane mozga. Razvijeniji im je govor.
Ipak bi trebalo ostaviti mesto za izuzetke i posmatrati to kao individualnu razvojnu karakteristiku, a ne kao simptom razvojnog poremećaja.
Promene
Od 6 -12 godine nailazi period koji psihoanalitičari nazivaju “latencijom” ili mirovanjem, naročito kad pričamo o seksualnosti. U ovoj fazi se dete intelektualno razvija, uči se društvenosti, uči o zajednici u kojoj živi i širem svetu.
Sada je manje emotivno i manje osetljivo, ali zato razmišlja i o smrti, i od tog straha brani se ritualima, magijskim obredima...
Kod dečaka su to konkretne ratničke igre, dok devojčice pribegavaju obradi psihološki strašnih događaja kroz igru.
U ovom periodu vrlo je važno da roditelji imaju zdrav, pozitivan stav prema životu, da bi pomogli svojoj deci da prevaziđu ovakva ponašanja.
Za dečake je, u ovoj fazi, jako bitna bliskost sa ocem, s tim što uvek treba da mu bude dostupna nežnost majke.
Pubertet
Nakon zatišja – bura! Pubertet!
Biologija, seksualno - agresivna energija, pa još protkani razmišljanjima, moralnošću, smislom i besmislom sveta...
I šta dobijemo?
Odgovore na sve “NEMOJ” kroz suprotstavljanje, grubost, bezobzirnost, opiranje, rizično ponašanje, prkos...
Roditelji, sada, neretko osećaju NEMOĆ suočeni sa prezirom, omalovažavanjem i ljutnjom svoje dece.
Teško jeste, ali ne i nemoguće - naći pravu meru tolerancije, a pritom ne pokazati “osećaj povređenosti” (ispoljiti emotivnu čvrstinu), kao i biti dosledan i držati se pravila, vodeći pri tome računa da budemo pravedni, a ne da dokazujemo svoju nadmoć.
Roditelji koji izjavljuju, da u ovom uzrastu, njihova deca nemaju baš nikakvih problema, pokazuju da su im deca ozbiljno patološki obuzdana, i moraće kad - tad da se suoče sa vlastitom odgovornošću za to.
Često pitanje roditelja je i kako postupati sa adolescentima? To je period kada roditelji moraju biti spremni za suočavanje sa nezavisnošću i samostalnošću dece.
Skrećemo vam pažnju na stav dr Zorana Milivojevića, da je dobar roditelj, onaj koji dobro pripremi decu za život, ali ih i pusti da odu...
To, istovremeno, ne isključuje mogućnost da dete potraži savet, ili pomoć od roditelja kad god mu je to potrebno.
U ovoj fazi naročito mora doći do izražaja vaša (roditeljska) mudrost. Divite se uspesima i izgledu vaše dece (ovo naročito važi za roditelje suprotnog pola).
I dalje kontrolišite opšte moralne norme i ponašanja da bi dete do kraja razvilo moralne standarde i ponelo ih sa sobom.
Logičke napade svoje dece kroz rasprave i debate koje, prividno, imaju za cilj da dovedu u pitanje vaše rezonovanje i vrednosti – stoički prihvatite – i nepopustljivo branite vaše stavove.
Koliko god vam to zvuči paradoksalno, svojim napadom, dete vas moli da mu nametnete svoje tumačenje i argumente, kako bi ih ono čvršće usvojilo i ojačalo sopstveno samopouzdanje.
Ne očekujte zahvalnost!
Bar, ne, dok vaše dete ne postane samostalno, ili dok i samo ne postane roditelj!
Нема коментара:
Постави коментар