Saradnja sa decom
Saradnju podrazumevamo u brojnim relacijama, samo je u odnosu sa decom često i nepravedno zapostavljamo...
Uopštavanje „Treba biti dobar..." ne govori detetu šta vi od njega očekujete. Ali, „Molim te da odmah sedneš i budeš miran pet minuta, dok ja..." je vrlo jasna poruka...
Vrlo česta roditeljska greška u komunikaciji sa decom je upućivanje poruka koje su odraz nejasnih očekivanja. Umesto da im saopšte jasan zahtev ("...budi tačan i vrati se kući do 19h..."), roditelji govore uopšteno, očekujući da dete samo zaključi šta se od njega traži i pri tome prave dvostruku grešku:
dete ima prostora da izvuče iz konteksta zaključak koji njemu više odgovara - ("Pa rekao si da ne dođem kasno, tek je 20h...")
dete prestaje da sluša, jer mu je opširnost dosadna, smatra da se roditelj ponavlja, drži mu predavanja i sl.
Naravno, nezadovoljstvo će biti obostrano, i što je dete starije, biće veći izgledi za trajan konflikt koji zbunjuje i roditelje i decu.
Neretko, deca biraju da se ponašaju u skladu sa svojim željama, a roditelji svojom nedoslednošću biraju odustajanje i tolerisanje ponašanja, koje inače smatraju nepoželjnim.
Kasnije dolazi do prigovaranja, moljenja, pridikovanja, izražavanja želja i nada, podmićivanja... Što rezultira još čvršćim dečijim uverenjem u roditeljsku nemoć. Dete nastavlja da se ponaša onako kako njemu odgovara, i naravno, ovakve situacije završe se vikom, svađom i drastičnim kažnjavanjem.
Kao rezultat roditelji su frustrirani, jer znaju da su bili prestrogi, a deca su buntovna, jer smatraju da su roditelji nepravedni. Čim se ukaže sledeća prilika, dete će gledati da dobije više, smatrajući da je oštećeno, a roditelji će biti popustljiviji, smatrajući da su preterali. Tako će se ponašati dok nezadovoljstvo ponovo ne kulminira.
Takođe, roditelji izjednačavaju pojmove popustljivosti i saradnje. Razlika je očigledna.
Kao što je rezultat popustljivosti nezadovoljstvo, rezultat saradnje treba da bude obostrano zadovoljstvo.
Sledeća razlika ogleda se u tome što popustljivost podrazumeva odustajanje od zahteva, dok saradnja nudi dogovor koji rešava trenutni zastoj, ali i razvija detetove interakcijske potencijale i uči ga socijalnim veštinama. Da bi vaše dete bilo dobar saradnik, ono treba da vas razume.
Saradnja se može poboljšati i mudrošću naših roditelja. Bake vrlo dobro znaju koliko je važno prvo detetu dati dozvolu za nešto što želi „Možeš da ideš da se igraš...", pa tek onda navesti uslov „...kad izbaciš smeće!"
Vodite računa o dečijem uzrastu i njegovoj zrelosti. Počnite rano, jer dete već od druge godine razume zabrane, ali zahteve prilagodite njegovom uzrastu i sposobnostima.
Izbegnite zamku da detetu prepuštate odluke za koje nije zrelo. Reći trogodišnjaku da odabere šta će obući, znači da ćete ga verovatno usred zime videti u sandalama. Zato mu dozvolite izbor boje, ili izbor odeće koju ste sami već selektovali („Koju kapu od ovih želiš danas da staviš?")
Školska deca mogu više da učestvuju u odlučivanju. Trebalo bi da znaju da se samostalno obuku za određenu priliku. Kada planirate kupovinu, pitajte ih da li im je potrebniji duks, ili patike za školu. Dok ste u kupovini sa detetom obavezno komentarišite boju, kvalitet, cenu, uklapanje u postojeću garderobu i sl. - da biste ga naučili šta je važno za tu odluku. Kasnije ćete bez problema moći da mu poverite samostalnu kupovinu, najpre sitnica, a zatim npr. i nekog duksa. Ako dete pogreši - ne očajavajte i ne prebacujte mu to stalno! Pustite ga da snosi posledice pogrešne odluke (da nosi duks koji mu se ne dopada, da piše olovkom koja je nepraktična...).
Adolescenti bi, kada su njihove potrebe i želje u pitanju, trebali da budu uključeni u planiranje kućnog budžeta. Ako imaju posebne želje, pomozite im da sami zarade novac i ostvare ih.
Ako do konflikta ipak dođe, ne gubite iz vida uvažavanje, ali ostanite pri svojim zahtevima.
Prednost ovakvog pristupa jeste u tome što ćete se i sami bolje osećati, trošićete manje energije, a vaša afirmativnost će biti važan putokaz detetu dok bude izgrađivalo vlastiti pogled na svet i ljudske odnose u njemu.
Što ranije usvoji veštinu saradnje, dete će kasnije biti uspešnije u njenoj primeni, a vi ćete biti sigurni da ste mu dali važno uputstvo za građenje dobrih „saradničkih" veza u budućnosti.
Uopštavanje „Treba biti dobar..." ne govori detetu šta vi od njega očekujete. Ali, „Molim te da odmah sedneš i budeš miran pet minuta, dok ja..." je vrlo jasna poruka...
Vrlo česta roditeljska greška u komunikaciji sa decom je upućivanje poruka koje su odraz nejasnih očekivanja. Umesto da im saopšte jasan zahtev ("...budi tačan i vrati se kući do 19h..."), roditelji govore uopšteno, očekujući da dete samo zaključi šta se od njega traži i pri tome prave dvostruku grešku:
dete ima prostora da izvuče iz konteksta zaključak koji njemu više odgovara - ("Pa rekao si da ne dođem kasno, tek je 20h...")
dete prestaje da sluša, jer mu je opširnost dosadna, smatra da se roditelj ponavlja, drži mu predavanja i sl.
Naravno, nezadovoljstvo će biti obostrano, i što je dete starije, biće veći izgledi za trajan konflikt koji zbunjuje i roditelje i decu.
Neretko, deca biraju da se ponašaju u skladu sa svojim željama, a roditelji svojom nedoslednošću biraju odustajanje i tolerisanje ponašanja, koje inače smatraju nepoželjnim.
Kasnije dolazi do prigovaranja, moljenja, pridikovanja, izražavanja želja i nada, podmićivanja... Što rezultira još čvršćim dečijim uverenjem u roditeljsku nemoć. Dete nastavlja da se ponaša onako kako njemu odgovara, i naravno, ovakve situacije završe se vikom, svađom i drastičnim kažnjavanjem.
Kao rezultat roditelji su frustrirani, jer znaju da su bili prestrogi, a deca su buntovna, jer smatraju da su roditelji nepravedni. Čim se ukaže sledeća prilika, dete će gledati da dobije više, smatrajući da je oštećeno, a roditelji će biti popustljiviji, smatrajući da su preterali. Tako će se ponašati dok nezadovoljstvo ponovo ne kulminira.
Takođe, roditelji izjednačavaju pojmove popustljivosti i saradnje. Razlika je očigledna.
Kao što je rezultat popustljivosti nezadovoljstvo, rezultat saradnje treba da bude obostrano zadovoljstvo.
Sledeća razlika ogleda se u tome što popustljivost podrazumeva odustajanje od zahteva, dok saradnja nudi dogovor koji rešava trenutni zastoj, ali i razvija detetove interakcijske potencijale i uči ga socijalnim veštinama. Da bi vaše dete bilo dobar saradnik, ono treba da vas razume.
Saradnja se može poboljšati i mudrošću naših roditelja. Bake vrlo dobro znaju koliko je važno prvo detetu dati dozvolu za nešto što želi „Možeš da ideš da se igraš...", pa tek onda navesti uslov „...kad izbaciš smeće!"
Vodite računa o dečijem uzrastu i njegovoj zrelosti. Počnite rano, jer dete već od druge godine razume zabrane, ali zahteve prilagodite njegovom uzrastu i sposobnostima.
Izbegnite zamku da detetu prepuštate odluke za koje nije zrelo. Reći trogodišnjaku da odabere šta će obući, znači da ćete ga verovatno usred zime videti u sandalama. Zato mu dozvolite izbor boje, ili izbor odeće koju ste sami već selektovali („Koju kapu od ovih želiš danas da staviš?")
Školska deca mogu više da učestvuju u odlučivanju. Trebalo bi da znaju da se samostalno obuku za određenu priliku. Kada planirate kupovinu, pitajte ih da li im je potrebniji duks, ili patike za školu. Dok ste u kupovini sa detetom obavezno komentarišite boju, kvalitet, cenu, uklapanje u postojeću garderobu i sl. - da biste ga naučili šta je važno za tu odluku. Kasnije ćete bez problema moći da mu poverite samostalnu kupovinu, najpre sitnica, a zatim npr. i nekog duksa. Ako dete pogreši - ne očajavajte i ne prebacujte mu to stalno! Pustite ga da snosi posledice pogrešne odluke (da nosi duks koji mu se ne dopada, da piše olovkom koja je nepraktična...).
Adolescenti bi, kada su njihove potrebe i želje u pitanju, trebali da budu uključeni u planiranje kućnog budžeta. Ako imaju posebne želje, pomozite im da sami zarade novac i ostvare ih.
Ako do konflikta ipak dođe, ne gubite iz vida uvažavanje, ali ostanite pri svojim zahtevima.
Prednost ovakvog pristupa jeste u tome što ćete se i sami bolje osećati, trošićete manje energije, a vaša afirmativnost će biti važan putokaz detetu dok bude izgrađivalo vlastiti pogled na svet i ljudske odnose u njemu.
Što ranije usvoji veštinu saradnje, dete će kasnije biti uspešnije u njenoj primeni, a vi ćete biti sigurni da ste mu dali važno uputstvo za građenje dobrih „saradničkih" veza u budućnosti.
Нема коментара:
Постави коментар